Uklja­ta ili uša­ta je če­sta ri­ba na­še oba­le, a po­što je vr­lo opre­zna i lu­ka­va, po­treb­no je umi­je­će sport­skog ri­bo­lov­ca da bi se za­ka­či­la na udi­cu. Ka­žu da je lov na uklja­tu is­pit vje­šti­ne i zna­nja o ri­bo­lo­vu na mo­ru. Pri­pa­da po­ro­di­ci lju­skav­ki (Spa­ri­dae) a njen na­uč­ni na­ziv je obla­da me­la­nu­ra. Na­ra­ste do 30 cen­ti­me­ta­ra du­ži­ne i do 600 gra­ma te­ži­ne. Uklja­ta se mo­že lo­vi­ti no­ću i da­nju, a ra­no uju­tro i to­kom vje­tro­vi­tog po­po­dne­va efi­ka­sne me­to­de lo­va su pen­du­la i spi­ning, is­ti­ču mo­der­ni ri­bo­lov­ci, a oni sta­ri­ji, kao što je To­mo Mi­zdrak, 75-go­di­šnji pen­zi­o­ner iz Ko­to­ra, do­da­ju da je lov na uklja­tu pra­vi gušt. Kao po­se­ban do­ži­vljaj is­ti­če ka­ko je sa svo­jom dru­ži­nom 25 go­di­na re­dov­no ri­bao na uklja­tu na Za­gor­skom pi­je­sku u Gr­blju, obič­no no­ću. Gru­pu su či­ni­la če­tvo­ri­ca ri­ba­ra, a na­zva­li su se „4M” po pre­zi­me­ni­ma: Lu­ki­ca Ma­slo­var, Ivo Ma­slo­var i Zvon­ko Ma­slo­var iz Ška­lja­ra i To­mo Mi­zdrak sa Pe­lu­zi­ce. Če­sto je sa nji­ma ri­bao i Ma­jo Re­bro­nja, pri­ča To­mo.
- Sva­kog av­gu­sta i sep­tem­bra, pu­nih 25 go­di­na išli bi­smo po pu­nom mje­se­cu ko­li­ma do Gr­blja, on­da pje­ške ki­lo­me­tar ipo do Za­gor­skog pi­je­ska, gdje smo lo­vi­li uklja­tu, kva­li­tet­nu pla­vu ri­bu, vr­lo tra­že­nu. Ta ri­ba se lo­vi sa­mo po pu­nom mje­se­cu i ta­mo gdje je osvi­je­tlje­no. Ona je po­vr­šin­ska ri­ba, vr­lo de­li­kat­na, ne smi­ješ lup­nu­ti, mo­raš da bu­deš mi­ran i tih, pu­ši­ti se ne smi­je kad se ri­ba, kruh ili nje­sku ako uhva­tiš ne­će da di­ra ta ri­ba...Lo­vi­li smo je udi­com na hljeb, a bi­lo je ri­ba­nja i na ri­bu i lig­nje. Zna­li smo da sva­ko od nas uhva­ti­mo po 10-15 ki­lo­gra­ma uklja­te. Ne­gdje oko po­no­ći je pro­la­zio je­dan brod od Du­brov­ni­ka pre­ma Ba­ru, ta­da ri­ba ni­je ra­di­la, jer je ta lup­nja­va mo­to­ra uz­ne­mi­ra­va­la uklja­tu. Kad brod pro­đe, ri­ba opet „pro­ra­di” i ta­ko sve do ju­tra. Osvi­ta­lo se ta­mo, pri­ča nam To­mo i do­da­je da su ulov no­si­li ku­ći, a vi­šak pro­da­va­li. Zad­njih go­di­na ne ide vi­še u ri­bo­lov na uklja­tu, tre­ba je „že­sto­ko abru­ma­va­ti”, a nje­go­vih dru­ga­ra ne­ma vi­še, te on ra­di­je ri­ba bran­ci­ne -sa pon­te is­pred ku­će ili bar­kom u ko­tor­skom akva­to­ri­ju­mu. Li­je­pe uspo­me­ne ima i kad je u pi­ta­nju ri­ba­nje na in­glju­ne, zmi­jo­li­ku ri­bu.
- U ok­to­bru smo ta­ko­đe po da­nu ri­ba­li in­glju­ne (đin­gu­le), ali ve­li­ke ko­ma­de od po 0,7- 0,8 ki­lo­gra­ma, zna­lo se ulo­vi­ti 15-20 ko­ma­da, čak i na kr­pu smo ih lo­vi­li, ako ne­maš nje­ske, on­da bi­je­le kr­pe ba­ci i hva­ta­lo se. Sva­ko bi uhva­tio po pet-šest ki­la i svra­ća­li smo u Du­bra­vu, u ka­fa­nu kod Bo­ška. Do­ni­je­li bi mu ri­bu, ni­je­smo je pr­ži­li, ne­go bi­smo da­li ga­zdi sva­ki po dva-tri ko­ma­da in­glju­na, tu se me­zi­lo. Ima jed­na aneg­do­ta kad je po­koj­ni Ivo Ma­slo­var ulo­vio in­glju­na, krat­kog a de­be­log, ne du­gač­kog kao osta­li, pa ga je ne­ko pi­tao ka­ko to mo­že bi­ti, a on je re­kao: „Od ve­li­ke br­zi­ne štru­ki­ra­li su se je­dan u dru­gog”, is­pri­čao nam, je ovu li­je­pu ri­bar­sku pri­ču To­mo Mi­zdrak.
On ri­ba od svo­je osme go­di­ne. Sje­ća se da je kao dje­čak u Do­njoj La­stvi ulo­vio amu od 2,1 ki­lo­gra­ma, a za­vo­lio je ri­bo­lov uz An­đe­la Mar­ko­vi­ća, po­zna­tog la­stov­skog ri­ba­ra.
M.D.P.